Radomir Smiljanić je rođen 1934. godine u Jagodini.

Od svoje devete godine Smiljanić živi u Beogradu, gde završava gimnaziju i filozofski fakultet. Studirao je i muziku, ali ga je ipak privuklo književno stvaralaštvo. U "Književnim novinama" objavljuje pripovetku Tragičan kraj Hajpriha Grumajera službenika. Ova pripovetka ubrzo izlazi u zbirci Alkarki dan (Nolit, 1964. godine). Sledeća Smiljanićeva knjiga, roman Martinov izlazak dobija prvu nagradu zagrebačkog nedeljnika "Telegram", kao najbolji kratki roman godine u Jugoslaviji (Otokar Keršovani, Rijeka, 1965. godine). Roman Vojnikov put bio mu je istaknut u anketi kritičara "Književnih novina" 1967. godine kao jedno od najboljih dela te godine u zemlji. Sva tri romana Smiljanićeve trilogije Neko je oklevetao Hegela (Prosveta 1973. godine), U Andima Hegelovo telo (Prosveta, 1975. godine) i Bekstvo na Helgoland Prosveta 1975. godine) naišla su na izvanredno povoljne ocene kritike kod nas i u svetu i bili u najužem izboru za roman godine, "Ninovu" nagradu kritike. Nikola Milošević ističe ova dela kao "sasvim osobenu trilogiju u nas" i zaključuje da je "Radomir Smiljanić otvorio neke nove, univerzalnije vidike u ovom književnom žanru; (misli se na satirični roman). Njegova trilogija o Hegelu Miliradoviću je po mnogo čemu jedinstvena pojava u domaćoj satiričnoj literaturi, a njegov roman U Andima Hegelovo telo možda najbolji satirični roman koji smo imali". Zagrebački kritičar Igor Mandić takođe podvlači da su romani Smiljanićeve trilogije o Hegelu Miliradoviću "nešto potpuno samorodno i kod nas i u svijetu" (VUS, Zagreb, 1.10.1977. godina).

Radomir Smiljanić je stvorio i još jednu trilogiju, tj. Beograsku trilogiju, koju čine romani Ljubivne ispovesti Sofije Malovrazić, Ljubavii slučaj šimpiona i Ubistvo u kafani Dardaneli, kojima su prikazani ljudi iz predgrađa glavnog grada, njihovo živovanje, njihova strahovanja i nade, želje i promašaji, njihova ljubav. Ovaj uspešni prelaz romansijera na nove teme svakodnevice i nov, njihov moderan tretman istakao je i Predrag Protić u svojoj studiji "Evoluciji književnog izriza u prozi Ridomiri Smiljnića" ("Savremenik", br. 3/4, 1980. godine). Prema oceni dr Predraga Palavestre "Smiljanić ovim delima obnavlja, tj. modernizuje savremenu srpsku realističku prozu".

Strana kritika je pojavu romana o Hegelu Miliradoviću, u izdanju ugledne zapadnonemačke izdavačke kuće DEVAUA (Stuttgart), pozdravila dobrodošlicom. Poznati nemački kritičar Peter Jokostra piše, između ostalog, u hamburškom listu "Die Welt": "Treba da se konstatuje: Smiljanić je ravnopravan pripovedač jednom Servantesu, njegovo majstorsko fabuliranje, tako retko kod današnjih pisaca, njegova slikovitost izraza, suptilna ironija ne odstupaju ovom velikanu svetske literature. Radomir Smiljanić je napisao obrazac prave tragikomike i groteske života". Nešto kasnije, pišući o nemačkom izdanju romana Bekstvo na Helgoland Jokostra podvlači: "Radomir Smiljanić je obnovitelj evropske satirične književnosti, on je legitimni naslednik Svifta i Servantesa". U vodećem švajcarskom listu "Neue Zuercer Zeitung" dr Šite ističe: "Ono što je Fridrih Šlegel kroz povest uspevao da zaodene u kritiku duha, Smiljanić razvija još dalje, da bi sve ono komično, čudesno, zloćudno, pa čak i apsurdno osvetlio novim načinom razotkrivanja, nama još do sada nepoznatim". U bečkom dnevniku "Die Press" ističe: "Smiljanić je romanima o Hegelu Miliradoviću pošao iz svoje zemlje u svet i tako je romansijerski Jugoslaviju doveo u centar svetskih zbivanja". Za ovu prozu pisac je dva puta, 1973. i 1975. godine, nagrađen internacionalnom nagradom ARNSBERG.

Veoma uspešna su i Smiljanićeva dela Alkarki dan (pripovetke, Nolit, 1964. g.), kao i roman Mirno doba (Prosveta, 1969. godina).

Kao dramskom piscu Radomiru Smiljaniću izvedena su sa uspehom dela Isidore, gde si (Narodno pozorište, Beograd), Slučaj šampiona, elegična komedija koja je bila izabrana za jubilarno Sterijino pozorje 1975. godine i dobila nagradu za glavni lik (Beogradsko dramsko pozorište) i monodrama Pisma Sofije Malovrazić (Jugoslovensko dramsko pozorište). Odnedavno se igra pred prepunim gledalištem na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu njegova drama Ubistvo u kafani Dardaneli.

Pored proze i scenskih dela, objavljuje i teorijske radove. Stalni je saradnik uglednog švajcarskog lista Neue Zuercher Zeitung, u kome u svojoj rubrici Pismo iz Beograda piše o knjigama, pozorištu i muzici u našoj zemlji.

Radomir Smiljanić je osnivač Zajednice pisaca ZAPIS i njen prvi predsednik. Sa grupom istaknutih evropskih literata osnovao je i prvi internacionalni izdavački pogon pisaca - Interpacionalnu literarnu fabriku, čiji je glavni i odgovorni urednik. U zborniku Jugoslavija, koji su izdali prof. dr Grothauzen i dr Kristijan Gnojs, objavljena je njegova duža studija Najvažnije tendencije u posleratioj književnosti jugoslovenskih naroda (izdavač Klett Kotta Stutgart 1979. godina).

Izdavačka kuća Partizanska knjiga, (Beograd — Ljubljana) objavila je 1982. godine i plasirala u saradnji s Prosvetom, Beograd, Smiljanićeva Odabrana dela u šest knjiga, gde je publikovan i roman Kako uništiti Beograd.

U NOVA Slobodana Mašića izašao je 1984. godine Smiljanićev roman Lepa Lena. "Borbin" kritičar ističe da je autor u ovom romanu "podigao težak kamen koji pritiska našu stvarnost" a Nikola Milošević daje u romanu Lepa Lena, "u jednom od najboljih Smiljanićevih dela postignuta psihološki uverljiva, a nadasve duhovita individualizacija likova i bogat jezik i da se ovo delo svrstava u sam vrh domaće satiričke proze". Roman Lepa Lena izašao je u drugom izdanju 1985. godine u "Književnim novinama" (Beograd).

U istoj kući izlazi i njegov roman Ubistvo na Dedinju, kao drugi deo trilogije Popis gnusoba, u ediciji Super-roman (prvi deo Lepa Lena), kao i delo Ludi svet od Džonatana.

Radomir Smiljanić je biran u ugledni svetski literarni forum — Internacionalni literarni kolokvijum kao njegov predsednik. Nedavno je BIGZ objavio četvrto izdanje njegovog čuvenog romana Neko je oklevetao Hegela (ovo delo ovde i u svetu ubrajaju u klasična dela književnosti), a izašao mu je i najnoviji roman Stanje prirodnog nereda. Njegov prethodni roman Požar na Trgu Marksa i Engelsa doživeo je više izdanja i predstavlja snažnu kritiku doktrinarnog totalitarizma, koji je, poput Vatikana i islamskog fundamentalizma, pogubno nasrnuo na srpski narod.

Roman Stanje prirodnog nereda kritičar Zlatko Krasni u "Poljima" (decembarska sveska 1992. g.) u svojoj studiji promoviše kao "prvi roman postmoderne u nas, a neki inostrani kritičari ga ističu kao najbolji roman postmoderne u Evropi".

Radomir Smiljanić je objavio i dve knjige s političkom tematikom — Srbi, Nemci i Hrvati ("Dečje novine", G. Milanovac, 1991. godine) i, u "Večernjim novostima", Srbi i svet.

Osnovao je i poznato nezavisno humanističko udruženje "Bela ruža", koje se pročulo širom sveta spektakularnom akcijom Blokada Dunava zbog nepravednih sankcija. Istovremeno, osnovao je i magazin "Bela ruža". U pripremi mu je novi roman Nemačkosrpska rapsodija.

Za roman Karađorđe, Vladimir Ličina beleži da je Radomir Smiljanić napisao "roman za sva vremena".

"Poželjno bi bilo da se ovo delo nađe u svakoj biblioteci i da bude dostupno svakom čitaocu. Ono je sažimanje iskustva srpske istorije iz pera snažnog pisca, vizionarski projektovane u budućnost (koja nam se dešava upravo — danas!...)" zaključuje Ličina.

Radomir Smiljanić je i dobitnik Visokog internacionalnog priznanja DOSTOJEVSKI za životno delo, kao i Nagrade za životno delo Udruženja književnika Srbije.